Da li je nastupilo "zlatno doba" stripa?
Strip se, čini se, na velika vrata vraća u pop kulturu zahvaljujući pre svega visokobudžetnim holivudskim ekranizacijama DC-jevih i Marvelovih stripova i na veliko zadovoljstvo ljubitelja devete umetnosti, a kao potvrda tome može da posluži i nedavna prodaja prvog broja "Supermena" za rekordnih 3,2 miliona dolara.
Beta/AP
Upravnik biblioteke Jugoslovenske kinoteke Borisav Stanojević podseća da je u 20. veku popularna kultura počela da zauzima mesto ozbiljne, akademske kulture, navodeći Fabriku umetnosti Endija Vorhola, kadrove koje je štampao na velikim formatima i koji su dobili mesto u značajnim muzejima.
"Polako je i strip došao na red i normalno je da je što stariji to vredniji, ako ne umetnički, onda materijalno, naročito u Americi, gde, na primer, poglavica od drveta koji je na Divljem Zapadu reklamirao duvan ili stari automat za koka kolu postižu enormne cene", rekao je on Tanjugu.
To su stvari koje u Americi dobijaju status tradicije, za razliku od Velike Britanije gde su i stvari iz 1500-ih godina još relativno mlade. Reč je o sistemu vrednosti. "Supermena" lično volim, ali ne mogu da ga poredim sa jednom "Gernikom" koja košta otprilike toliko", izjavio je Stanojević.
Što se tiče poplave filmova po "Marvelovim" stripovima u aktuelnoj holivudskoj produkciji, podseća da je svojevremeno "DC" bio u ekspanziji.
"Oni se logično smenjuju, sada je "Marvel" u navali. Opet, to se dešava u Americi, koja sve više preuzima ulogu svetskog policajca i bitno joj je da jedan lik kao Kapetan Amerika, obučen u američku zastavu ili, na primer, nordijski bog Tor predstavljaju sistem vrednosti koji ona smatra važnim i pokušava da nametne ostatku sveta", rekao je on.
Stanojević je autor stripa "Kapetan Nitrat", koji objavljuje Kinoteka. Na pitanje ima li šanse za ekranizaciju, primetio je da se "super heroji u Srbiji nikad nisu dobro primili i da će se tek sada, sa razmahom liberalnog kapitalizma, razabrati taj vigilantski sistem pravde, kada pojedinac više ne veruje u sistem i počinje sam da se bori".
Ipak, ne očekuje snimanje. "Srpska kinematografija nema novca ni za stvarnosne filmove, u kojima bi glumci igrali u svojoj odeći, a kamoli za kostimiranu produkciju. Pritom "Kapetan Nitrat" nije nikakva državna propaganda pa da može da računa na neku fondaciju", rekao je on.
Napominjući da ga Amerikanci ne bi uzeli, jer neće tuđe super heroje, dodao je da su svojevremeno bili zainteresovani u Italiji, gde bi publici bio blizak ovaj lik koji je pomalo revolucionaran i pomalo anarhista.
Stanojević je primetio da bi eventualno mogao da se napravi animirani film, ali da je za nas i to skupo. "Voleo bih da ga se dohvati jedan Lik Beson i da napravi od njega nešti poput "Petog elementa". To smo svojevremeno pokušavali pokojni Dinko Tucaković i ja, ali nismo stigli do Besona", dodao je on.
Primerak Supermena koji je prodat za 3,2 miliona dolara (Beta/AP)
Strip autor, animator, reditelj Aleksa Gajić duhovito je prokomentarisao prodaju prvog broja Supermena za 3,2 miliona dolara - "šta manje ocekivati - kad je strip Super!"
"Šalu na stranu , strip se putem visokobudžetnih filmova vraća u centar pažnje. Filmske verzije avantura poznatih strip heroja nisu ništa novo, to se oduvek radilo. Ipak, svedoci smo da su u zadnjih desetak godina ta ostvarenja izuzetno skupi i kvalitetni filmovi koje podržava neverovatna marketinška mašinerija", rekao je on Tanjugu.
"Da bi se zaradilo mnogo, mnogo mora i da se uloži - to je poznata stvar, ali na stripovskim filmovima to zaista i funkcioniše. Zli jezici tvrde da je ta marketinška agresivnost želja američkog establišmenta da SAD predstave ostatku sveta kao "zastitnike planete" od zlih terorista. Sigurno je da deo istine treba i tu tražiti, ali nama ljubiteljima stripa, samo se smeška brk što se strip na najveća vrata vraća u popularnu kulturu i što smo se dobrano mrdnuli sa margine", rekao je Gajić.
A koliko smo se mrdnuli govori i podatak da je strip sa početka ovog teksta 1938. zapravo koštao samo 10 centi, dodao je on.
Vlasnik i urednik izdavačke kuće "Čarobna knjiga" koja poslednjih godina ima bogatu strip produkciju kako Marvelovih izdanja tako i klasika ove umetnosti, Borislav Pantić je na pitanje da prokomentariše rekordnu sumu datu za jedan strip rekao da se
istorija stripa danas posmatra sa pažnjom kakvu imaju najznačajnije oblasti pop kulture, rok muzika i filmovi.
"Nije zato čudno što se retka materijalna svedočanstva ranih dana stripa tretiraju sa obožavanjem kakvo je rezervisano za umetnička dela i najređe antikvitete kulturne istorije 20. veka", rekao je on Tanjugu.
Pantić smatra da su Marvelovi i DC-jevi stripovi, zbog svoje vizuelne atraktivnosti, dinamičnosti i maštovitosti, postali veoma zanimljivi za filmsku adaptaciju otkada su stvaraoci iz ove oblasti ovladali moćnim vizuelnim efektima.
"Popularnost filmova snimljenih na osnovu stripova uticala je i na probuđeno interesovanje stripske publike. Ipak, ovo sada je drugačija vrsta zainteresovanosti nego što je to bilo nekoliko decenija ranije. Više ne možemo očekivati ogromne tiraže, jer strip danas čitaju posvećeni zaljubljenici, koji očekuju kvalitetne, dobro opremljene knjige, a ne jeftina novinska izdanja", rekao je on.
Na pitanje da li je Holivud postao jedan veliki Marvel, budući da su već duže vreme najgledaniji filmovi (i filmovi sa najvećom zaradom) upravo ekranizacije Marvelovih strip junaka, Pantić kaže da holivudski studiji imaju tendenciju da idu iz krajnosti u krajnost, što i nije iznenađujuće s obzirom da film posmatraju više kao biznis nego kao umetnost.
"Tako se desilo da je i adaptiranje superherojskih stripova, koje nesumnjivo predstavlja veliki izazov za studije, i koje je obradovalo ljubitelje stripova i filmskih spektakla, postalo dominantna preokupacija Holivuda. Mene raduje svaka dobra adaptacija superherojskih stripova, ali čini mi se kao da su zanemarene neke druge mogućnosti stvaranja dobrih naučnofantastičnih filmova", rekao je on.
Izvor: Tanjug.rs
